Izraz magični realizam opisuje savremenu fikciju , obično povezanu sa Latinskom Amerikom, čiji narativ kombinuje magične ili fantastične elemente sa stvarnošću. Pisci čarobne realnosti su Gabriel Garcia Marquez, Alejo Carpentier i Isabel Allende.
Prva upotreba
Termin prvo je skoncentrisao nemački umetnički kritičar Franz Roh 1925. godine, ali Alejo Carpentier je taj pojam nazvao svojom trenutnom definicijom, u prologu svoje knjige "El Reino de Este Mundo". "Čudesno", piše on, u prevedenu verziju "počinje da bude besprekorno čudesan kada nastane iz neočekivane izmene stvarnosti (čuda), od privilegovanog otkrivanja stvarnosti, neobičnog uvida koji je posebno favorizovan od strane neočekivanog bogatstvo realnosti ili pojačavanje skale i kategorija ili stvarnosti, s posebnim intenzitetom shvata zahvaljujući egzaltaciji duha koji ga vodi u neku vrstu ekstremnog stanja [ estado límite ]. "
Gulliver's Travels
Kao što nas pesnik Dana Gioia podseća u svom članku, "Gabriel García Marquez i Magic Realism", narativna strategija koju znamo kao magični realizam dugo predstoji izraz: "Jedan već vidi ključne elemente Magičnog realizma na Guliverovim putovanjima (1726). Takođe, kratka priča Nikolaja Gogola "The Nose" (1842) ... ispunjava praktično svaki zahtev ovakvog savremenog stila. Čini se sličnim presedanima u Dikensu, Balzaku, Dostojevskom, Maupasantu, Kafki, Bulgakovu, Calvinu, Cheeveru, Singeru , i drugi."
Ali Carpentierova namera je bila da se loreal Maravilloso americano razlikuje od evropskog nadrealističkog pokreta. Po njegovom mišljenju, fantastično u Latinskoj Americi nije postignuto prenošenjem stvarnosti, ali je bilo inherentno u latinoameričkom iskustvu realnosti: "Na kraju krajeva, koja je cela istorija Amerike ako nije hronika izvrsne stvarnosti?"