Znajući da urednici mogu ponuditi neke od najboljih savjeta o tome kako objaviti romane i zbirke kratkih priča , dogovorio sam intervju sa Jeanette Perez, pomoćnikom urednika HarperCollins i Harper Perennial odštampanih. Perez je preseci zube na HarperCollins-u nakon završetka gradske škole i dobio je naslove kao što je Polly od Amy Bryant, The Yacoubian Building Alaa Al Aswany i Promise Not Tell Jennifer McMahon.
P: Kakvu vrstu fikcije prvenstveno stičete?
Jeanette Perez: Iako počinjem da proširim svoju listu u nefikciju, kao što su narativni dokumenti, memoari i pop kultura, uglavnom sam sticali fikciju. Uopšteno bih voleo da steknem više književne fikcije , ženske fikcije i fikcije koja predstavlja druge kulture poput latinoameričke fantastike.
AC: Šta urednici traže i za autore i za podneske ?
JP: Naravno, svi želimo nešto dobro napisano, ali knjiga takođe mora imati kuku koja je lako podesiti . Već moj posao kao urednik proda knjigu u kući našim marketinškim, marketing i prodajnim timovima. Ako mogu da im koncizno predstavim knjigu i da im daju kuku koju mogu koristiti kada prodaju knjigu na račune, knjiga je mnogo bolje od šanse na tržištu.
Što se tiče onoga što tražim u autoru, uvijek je lepo imati autora koji je na neki način povezan sa knjigom.
Takođe, divno je imati autora koji je voljan da potroši svoje vlastito vrijeme u plasman knjige knjigama i upoznavanjem ili surfovanjem na internetu za veb lokacije gdje bi mogli promovisati knjigu. Neki od naših uspešnijih autora su bili odlični u blogiranju na svojim web stranicama i stalno osvežavajući svoje MySpace stranice kako bi njihove mreže nastavile da raste.
AC: Koliko prvih romanopisaca objavljujete svake godine?
JP: U poslednje vreme, naš papirni otisak Harper perennial je gde su mnogi naši autori prvi put objavljivali. Opšte je mišljenje da su čitalci spremniji da iskoriste šansu novom autoru u maticnoj knjizi, gde su cene malo niže. Ja lično mislim da je originalan papir odličan način da autor dobije sledeće, a pošto njihova čitateljica raste, možda sa drugom ili trećom knjigom, oni mogu napraviti skok na hardcover.
AC: Kako završiti rukopisi pre nego što autori počnu da ih predaju izdavačima?
JP: Stvarno zavisi knjiga za knjigu. Ponekad rukopis je prilično čist, a proces montaže je više od procesa poliranja. Dok drugi put možete kupiti knjigu zasnovanu na polovini rukopisa i onda stvarno raditi sa linijom autora nakon što isporučite celu stvar. Ali normalno, ako kupite nešto što je nepotpuno ili mu treba puno posla, prodaje se na priči ili je knjiga veoma komercijalno.
AC: Da li preporučujete da autori dobiju agente pre podnošenja romana?
JP: Znam da autori mrze ideju da agenciji daju presek onoga često često malo napreduju, ali agenti su neophodan deo procesa.
Prvo, njihov je zadatak da znaju urednike i njihove interese, pa više nego što šaljete svoj književni roman uredniku koji kupuje naučne knjige jer ste negde videli svoje ime, agent će tačno znati koji je urednik najpogodniji za vašu knjigu. Takođe, kada se pojave problemi, kako oni to čine, agent može djelovati kao posrednik, govoreći autoru kada traže nešto što je nemoguće ili se bori za autora kada smatraju da trebaju. Dakle da, mislim da agenti definitivno zarađuju komisiju koju naprave i dobri su za autora da imaju na njihovoj strani.
AC: Čuo sam da su mnoge štampe prestale stvarno uzimajući u obzir over-the-transom podneske. Da li je to istina na HarperCollinsu?
JP: Na žalost, od agenata dolazi samo toliko podnesaka, da nemamo vremena da pogledamo i materijale koji nisu u agenciji koji dolaze.
AC: Rečeno je da je izdavačka industrija u posljednjih nekoliko godina mnogo promijenila, da neki dio posla koji su uradili urednici sada obavljaju agenti. Kako biste opisali svoju ulogu urednika u HarperCollinsu?
JP: Ja lično volim proces montaže. Iako agenti rade dosta uređivanja pre nego što pošalju knjige, obično je još više posla koji treba uraditi. Blisko sarađujući sa autorima, za mene je najbolji dio posla. Ali, nakon što je proces montaže završen, moja uloga se menja od urednika do prodavca i prodavca. Kao što sam ranije rekao, jedna od mojih glavnih uloga je da se uverim da svi u kući znaju knjigu i zašto će se žaliti publici.
AC: Možete li ukratko objasniti šta autor može očekivati kada se njegov roman prihvati?
JP: Kada knjiga bude prihvaćena, obično traje 9 meseci pre objavljivanja. U roku od tih 9 meseci knjiga se kopira, projektuje i proverava više puta. Autor će dobiti i odobriti dizajn poklopca i dizajn enterijera i imati priliku da vidi kopču poklopca. Urednik bi takođe trebao poslati knjigu drugim autorima za blurbs čim je rukopis spreman.
Oko 3-4 meseca pre objavljivanja, marketing i reklama zaista će započeti. Publičar će uraditi velike poštanske pošiljke za sve galerije za koje misli da je knjiga ispravna i prebaciti knjigu na radio emisije, TV emisije i časopise. Odeljenje marketinga može napraviti velika pisma za knjiženje prodavaca i blogera, koji su sve više uključeni u donošenje knjiga publici. Najbolja stvar koju autor može da uradi je da napiše pismo knjižarima koji objašnjavaju priču iza knjige i upoznaju se sa sobom. Takođe nikada nije prerano autor da započne web stranicu ili MySpace stranicu.
AC: Da li imate konačni savjet za autore koji traže objavljivanje?
JP: Nikad ne prestanite da pišete i nikad ne prestanite da podnosite svoj posao agentima i izdavačima. Vidio sam neke velike pisce koji su frustrirani jer im se još nije ponudio dogovor, ali možda će njihova sledeća knjiga biti jedna. Mislim da je stvarno korisno kada se pisci pridružuju radionicama ili uzimaju pisanje. Na taj način mogu dobiti ranu kritiku koja im je potrebna, kao i kontakti u svetu pisanja. Takođe, dobri autori su odlični čitaoci. Trebalo bi da čitate koliko god možete. I mali vrh - većina autora zahvaljuje svojim agentima u priznanjima. Ako tražite agenta, pogledajte knjige koje su uporedive sa vašim i vidite koje agente ih predstavljaju. Na ovaj način znate koji agenti su zainteresovani za predstavljanje knjiga kao što je vaša.